Tanjugovci na platnom spisku RTV-a

Državna agencija Tanjug, propagandna mašinerija Vučićeve vlasti, već više od godinu i po dana radi bez zakonskog osnova. Država ne namerava da ovu agenciju ugasi, već najavljuje „sistemsko i održivo rešenje“, uz tvrdnju da Tanjug mora poslovati na tržištu, te da država neće pokrivati plate njegovih zaposlenih. Dok se pod nejasnim okolnostima ogromni novci raznih državnih institucija slivaju na račun Tanjug, o čemu su mediji izveštavali, jedan novinar i fotograf sa zaposleni na RTV-u, nastavljajući da rade za agenciju. Da li je ovo „sistemsko“ rešenje za održivost Tanjuga, da njegove zaposlene plaćaju javni servisi novcem građana? 

Tanjug je sigurno najeklatantniji primer ugrožavanja vladavine zakona u Srbiji, pošto je pre bezmalo dve godine nestao bilo kakav pravni osnov za postojanje ove agencije. Ona međutim danas radi punom parom, u službi Vučićevog režima, i krši sva profesionalna i etička pravila, bivajući propagandno glasilo.

Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, agencija je, u sklopu odlučno najavljenog “izlaska države iz medijske sfere”, trebalo da bude prodata najkasnije do 31. oktobra 2015. godine, što se nije desilo jer je menadžment ove kuće pošto-poto želeo da ostane na državnim jaslama. Zakon je u prelaznim odredbama naveo da propis kojim je uređeno postojanje agencije prestaje da važi najkasnije do tog datuma, a da će pravne posledice gašenja ove medijske kuće urediti Vlada Srbije svojim aktom.

Akt je i usvojen 3. novembra 2015. i ime mu glasi Odluka o pravnim posledicama prestanka rada javnog preduzeća Tanjug. Najavljeno je potom da će 5. novembra biti emitovana i poslednja Tanjugova vest. Ali, kako rekosmo, ova državna agencija i dan-danas emituje vesti, a u diplomatskim krugovima se šale nazivajući je “Undead”.

Tanjug na tržištu – zvuči duhovito

Novi državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Nino Brajović, dok je bio generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, zalagao se za izlazak države iz vlasništva u medijima. Danas mu je perspektiva drugačija i tvrdi da je Tanjug „fenomen ove privatizacije“ i da je „opstao uprkos svemu“, odnosno da ga ne treba gasiti. I pritom se ne obazire na nepostajanje pravnog osnova za njegov rad, iako se i Evropska komisija u svom Izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu osvrće na ovaj fenomen, doduše diplomatski ali i vrlo jasno, ističući da bi trebalo “razjasniti pravnu poziciju” ove novinske agencije i načine njenog finansiranja, kao i “dovesti ih u sklad sa postojećim propisima”. Prevedeno na svakodnevni jezik, to znači da ova novinska agencija radi bez ikakvog zakonskog osnova i da se finansira na misteriozan način.

Nino Brajović međutim smatra da Tanjug treba da opstane u državnom ili kombinovanom javno-privatnom vlasništu i najavljuje donošenje novog zakona o ovoj agenciji, i to bez konsultacija sa stručnom javnošću, sprovodeći očigledno prethodno donetu političku odluku. Po njemu, Tanjug treba da bude na tržištu, da nastavi da posluje po održivom konceptu, odnosno da ne sme da dobija subvencije od države za plate zaposlenih, kao što je to dobijao ranije. Pritom se naravno ne osvrće na činjenicu da se prema Tanjugu vrše mnogobrojne transakcije sa raznih državnih adresa, pod nerazjašnjenim okolnostima.

No, da li država već zapravo sprovodi svoj plan za „održivost“ Tanjuga, koji očigledno nije zasnovan na tržišnim osnovama, ne čekajući donošenje zakona? Da li je ono što se dešava na Radio-televiziji Vojvodine zapravo „dugoročno državno rešenje za Tanjug“, odnosno da li država planira da novinare i fotografe Tanjuga zaposli na javnim medijskim servisima, gde će dobijati plate, a oni će i dalje nastaviti da rade za ovu novinsku agenciju, vršeći propagandu za vlast?

Zaposleni na RTV-u – rade za Tanjug

Novinar Tanjuga Nenad Ćaćić 12. aprila zaposlio se na Radio-televiziji Vojvodine kao pomoćnik urednika u Informativnom programu Prvog programa televizije, ali prelazak na pokrajinski javni servis za njega nije značio i prestanak rada u agenciji. Samo nedelju dana kasnije, generalni direktor RTV-a Miodrag Koprivica dozvolio mu je da nastavi da radi za agenciju Tanjug, izdajući mu Rešenje o davanju saglasnosti za rad kod drugog poslodavca, to jest omogućio mu je da „i dalje izveštava sa događaja iz Novog Sada i Vojvodine za agenciju Tanjug“. Kako se navodi u dokumentu, Ćaćićev rad u agenciji Tanjug „ne može da se poklapa ili preklapa sa radnim vremenom u RTV-u“.

Ćaćić kao promoter Novog Sada

Nenad Ćaćić javnosti je poznat kao jedan od poslednjih dobitnika gradskog priznanja Oktobarske nagrade. Nagradu koja iznosi 130.000 dinara novinar Tanjuga dobio je zbog, kako je u obrazloženju komisije za dodelu nagrada navedeno, „dugogodišnje promocije Novog Sada“.
Inače, zamenik generalnog direktora RTV Jožef Klem na jednom sastanku je, kako saznaje VOICE, priznao da je Ćaćić zaposlen po političkoj liniji. Prilikom dolaska na RTV Ćaćić je svojim novim kolegama predstavljen kao zamenik urednice Informativnog programa. Međutim, takvo zanimanje uopšte ne postoji u sistematizaciji radnih mesta na RTV-u.
Njegova plata premašuje mesečna primanja gotovo svih urednika u Informativnom programu televizije. I dok urednici imaju koeficijent ličnog dohotka u rasponu od 3 do 5, koeficijent Nenada Ćaćića iznosi 6 (plata od oko 75.000 dinara). Pojedini novinari rekli su za VOICE da Ćaćić za odlaske na teren za potrebe Tanjuga čak koristi i vozila RTV-a!
Osim za Tanjug, Ćaćić nije prekinuo saradnju ni sa Novosadskim sajmom, gde je povremeno angažovan u pres-centru tokom sajamskih priredbi.

Ćaćić je molbu podneo samo dve nedelje nakon što se zaposlio u RTV-u, a pozvao se na član 161 Zakona o radu i član 54 Kolektivnog ugovora, koji dozvoljava zaposlenom rad i kod drugog poslodavca, ali uz dozvolu poslodavca kod kojeg je u radnom odnosu.

Nakon prethodne procene neposrednog rukovodioca (urednice Informativnog programa Snežane Pijetlović), generalni direktor RTV-a Miodrag Koprivica je u rešenju naveo da Ćaćićevo dalje angažovanje u Tanjugu „neće imati negativne posledice u programskom, poslovnom i organizacionom smislu“, pa je s tim u vezi ocenio da „ne postoje pravne smetnje da mu se molba odobri“.

Dok 100 ljudi radi preko agencije, pojedinci se nesmetano zapošljavaju

Bojazan više od 100 ljudi koji su donedavno bili zaposleni na RTV-u, trenutno angažovanih posredstvom agencije za zapošljavanje kod istog poslodavca, da će neko drugi zauzeti njihova radna mesta počela je da se obistinjuje.
I dok se bivši radnici RTV-a, koji su do oktobra 2016. godine imali ugovore o radu na određeno vreme, više od sedam meseci nalaze u milosti i nemilosti privatnih agencija za zapošljavanje, pojedinci kao što je Ćaćić bez većih problema dobijaju posao.
Ali to nije jedini problem ljudi koji na RTV-u rade posredstvom agencija. Više njih se požalilo redakciji VOICE-a da im za mesec april nije isplaćen rad nedeljom, rad tokom uskršnjih praznika, noćni i prekovremeni rad. Pojedinci tvrde da su ostali uskraćeni i za više od 10.000 dinara.
Onima koji su se žalili, iz agencije KadarPLUS su odgovorili da su za svakog radnika fakturisali iznos koji im je dostavljen iz RTV-a. „Meni je stvarno žao što se sve ovako izdešavalo, ali ni najmanje nismo mi krivi. Verovatno su iskoristili to što je sa nama raskinut ugovor da vas zakinu i krivicu svale na nas“, stoji u odgovoru agencije KadarPLUS.
VOICE je došao u posed računa koji je RTV platio za angažovanje ljudi posredstvom beogradske agencije KadarPLUS za mesec april, u kojem stoji iznos od 8,44 miliona dinara. Osim što se navodi ukupan iznos koji je RTV uplatio ovoj agenciji, na računu se mogu videti i pojedinačne isplate svakom od 107 angažovanih radnika. Nekima od njih je plaćen rad nedeljom, tokom uskršnjih praznika, noćni i prekovremeni rad, ali mnogima nije.
VOICE saznaje da su se zbog toga odmah po dobijanju plate neki od oštećenih obratili rukovodstvu RTV-a, ali da problem do danas nije rešen.
Advokat Veljko Milić tvrdi da je ovo veoma zanimljiva situacija jer je RTV poslao izveštaje agenciji u kojima su umanjeni radni sati za pojedine zaposlene, što znači da je i ukupan iznos koji je RTV platio agenciji za april umanjen.
„Ovakvo postupanje ne samo što je medijski zanimljivo, nego ukoliko bi se utvrdilo da je neko lažno prikazivao činjenice kako bi na taj način ostvario imovinsku korist, moglo bi biti i elemenata krivičnog dela“, rekao je Milić za VOICE i ohrabrio svakog kome su bez osnova uskraćena prava da potraži sudsku zaštitu.

Ćaćićev slučaj primer je politike dvostrukih aršina, jer je RTV 1. aprila prekinuo dalju saradnju sa novinarkom Omladinskog „O radija“ Majom Leđenac, pored ostalog i zbog toga što je honorarno radila za agenciju Beta (RTV je pre toga prestao i da kupuje Betin dnevni servis vesti).

Kako VOICE saznaje, na RTV-u je zaposlen i jedan fotograf, koji je takođe nastavio da radi za Tanjug, pa se očigledno može govoriti o „planu rešavanja“ problema održivosti Tanjuga, odnosno u ovom slučaju njegovog dopsiništva u Novom Sadu, a ne slučajnosti.

Arbitrarna odluka direktora

Prema oceni stručnjaka za medijsko pravo Veljka Milića, Kolektivni ugovor na RTV-u generalnom direktoru ostavlja mogućnost da samostalno arbitrira ko može, a ko ne može da radi i za drugog poslodavca.

„U slučaju Nenada Ćaćića obrazloženja praktično i nema jer se samo navode odredbe Zakona o radu i Kolektivnog ugovora i paušalno se navodi da ne postoje pravne smetnje da mu se molba odobri. Mađutim, pošto se udovoljava njegovom zahtevu, onda je moguće da obrazloženje bude šturo“, smatra Milić.

Ukoliko bi u budućnosti generalni direktor odbio nekog drugog zaposlenog sa sličnim zahtevom, prema Milićevoj oceni taj bi mogao da pokrene postupak pred sudom i da se pozove na ovu odluku. „Tada bi RTV pred sudom morao da objasni zašto Ćaćić može da radi, a drugi ne može“, smatra ovaj advokat.

Ekipa VOICE
Naslovna fotografija: Beta/Miloš Miškov